Др Дренка Добросављевић
Никола Тесла: ЗНАЊЕ – МИСАО – СТВАРАЛАШТВО – ОБРАЗОВАЊЕ
Поводом енглеског издања књиге
Nikola Tesla (1856-1943) : Knowledge, Thought and Work, Nikola Tesla’s Self–Education, with References to His Schooling, author Drenka Dobrosavljević, translation from Serbian Angelina Čanković Popović, editor Zoran Koludžija, for the Publisher Korana Borović, published by Prometej, Novi Sad, 2023.
Један од тежих задатака за сваког истраживача и аутора јесте да из своје књиге изабере одломке или краће поглавље које ће представити његову књигу, те потенцијалног читаоца заинтересовати за њу. Шта издвојити из контекстуалног разматрања веома широке и обимне грађе, и мноштва података међу којима знатан број до сада недовољно објашњених, а да то уједно илуструје (у анализи која се књигом предочава) увек присутну корелацију елемената и података за њихово ваљано разумевање, за неопходан херменеутички приступ предмету истраживања, а то су – у књизи која је пре нама – знање Николе Тесле, како га је стицао, које је знање стекао, да ли се и колико се на њега ослањао, шта је карактерисало школовање и посебно високо образовање и научну мисао до његовог времена и у његово време, те шта уочавамо на плану међуделовања знања Николе Тесле, његове мисли, стваралаштва и образовања.
За овај изазов, и пре свега подстицај да се неким илустративним делом текста из своје књиге огласим, захвалност дугујем председнику Tesla Science Foundation, господину Николи Лончару. Реч је о мојој књизи Nikola Tesla (1856-1943) : Knowledge, Thought and Work, Nikola Tesla’s Self-Education, with References to His Schooling, Нови Сад : Прометеј, 2023. Наиме, после српског издања Никола Тесла (1856 – 1943) : Знање, мисао и стваралаштво, Самообразовање Николе Тесле са освртом на образовање, 2022. године, у години када је овом угледном издавачу по други пут додељено признање Издавача године на Београдском сајму књига, та књига се крајем 2023. године појавила и у енглеском издању, у изузетном преводу научног, стручног и књижевног преводиоца Ангелине Чанковић Поповић.
Позив да представим своју књигу фрагментом по свом избору је велика част која је уједно прилика да захвалим на прегалаштву свих који су учествовали у припреми овог издања, и оних чија су имена део импресума и оних који чине тим припреме за штампу. Исто тако, тај позив ми је отворио могућност да искажем поштовање према двема златним медаљама за научно-истраживачке радове о Николи Тесли које су ми додељене 2023: Медаља Tesla Science Foundation – Tesla Spirit Award (Београд, јули 2023), и Златна медаља Међународног фестивала иновација, знања и стваралаштва (Нови Сад, октобар 2023). Такође, све обухватније студије, увек имају и дубље корене и сазревања у више радова и истраживања у дужем временском периоду. То је случај и са мојим истраживањима о Николи Тесли током нешто више од три деценије, а овом приликом морам поменути два своја научна рада који су непосредно претходили овој књизи: “Nikola Tesla’s self-education (with references to his schooling)” za Conference Proceedings. Schooling and Self Education of Nikola Tesla, editor Danko Plevnik, Karlovac: Association of Nikola Tesla Karlovac, 2019, 32-144, и, годину дана пре тога, рад: „Searching for the Reality: Contacts, Dialogues and Cognitive, Cultural and Sociocultural Mobility. Case Study: Nikola Tesla”, Phlogiston, 26 (2018): 9-32, оба у преводу са српског из пера Ангелине Чанковић Поповић. О самој књизи Никола Тесла (1856 – 1943) : Знање, мисао и стваралаштво, Самообразовање Николе Тесле са освртом на образовање, објављен је приказ у осврту историчара и филозофа природних наука и технологије др Драгољуба Цуцића, професора физике и директора Центра за таленте „Михајло Пупин“, Панчево, а у најновијем броју (31/ 2023) Часописа за историју и филозофију науке и технологије Phlogiston.
За Веб-портал TSF / ТНФС из књиге сам одабрала и у целости преносим поглавље: Знање, научни принципи – принципи у физици, математика, метод и менталне разраде.
Знање, научни принципи – принципи у физици, математика, метод и менталне разраде
Моја визија је била јасна, али сам принципе познавао врло ограничено. У једном од својих изума намеравао сам да пошаљем писма и пакете преко мора кроз цеви положене на дно у сферним посудама које би могле да издрже хидраулички притисак. (…) Мој други пројекат је био да конструишем прстен око екватора, који би слободно плутао, а његово окретање кочиле би силе реакције и тиме омогућавале путовање брзином од хиљаду миља на сат, што је жељезницом било неизводиво. (…) Према једном другом пројекту, много важнијем и привлачнијем, требало би да се добије снага из ротационе енергије земаљских тела. Открио сам да су предмети на површини Земље захваљујући дневној ротацији Земљине кугле наизменично ношени транслаторно у смеру земљиног кретања и супротно њему. Због овога се јавља промена, која би могла да се искористи на најједноставнији начин да се добије покретачка снага у сваком настањивом делу света. Не могу да пронађем речи којима бих исказао своје разочарање када сам касније схватио да сам у шкрипцу као и Архимед, који је узалудно тражио тачку ослонца у свемиру.[i]
Никола Тесла
На који је Архимедов „шкрипац” Никола Тесла мислио у наведеној компарацији?
Покушај одговора на то питање заслужује пажњу, јер, када анализирамо и друге Теслине текстове долазимо до тога да, када је прибегавао компарацијама или алузијама, никада није мењао изворни смисао онога на шта се позива. А, до тог уочавања долазимо и када анализирамо оне трагове који говоре о томе коју је све литературу Никола Тесла читао и која сазнања је самообразовањем стицао, што ће бити детаљније изложено у наредним поглављима.
Вратимо се Архимеду у наведеном цитату. Када је реч о ослонцу, могуће је помислити да Никола Тесла алудира на реченицу „Дајте ми ослонац и довољно дугачку полугу и померићу свет”. Њу је наводно Архимед изговорио поводом закона полуге којег је пронашао и доказао у расправи „О равнотежи”. Овај коментар се најрадије и као легенда, препричава и то само у равни симболичног значења, без наговештаја да је Архимед имао претензија да свој закон полуге изложи и у контексту астрономије и њених закона. Самим тим није се „нашао у шкрипцу”. Једну забелешку управо у том смислу налазимо код Плутарха, који нам је оставио драгоцене забелешке о Архимеду у свом животопису римског конзула Марка Клаудија Марцела, као и о приликама у Сиракузи, описујући Марцелове покушаје и коначно освајање Сиракузе.
„Но, и сам Архимед”, бележи Плутарх, „који је био рођак и пријатељ краљу Хијерону, писао му је да се било којом заданом силом може покренути био која задана тежина; и младеначки самодопадно, поуздавши се, како кажу, у снагу свог разлагања, рече да би, да има на располагању неку другу Земљу, прешавши на њу, помакнуо ову нашу. Кад се Хијерон зачудио и замолио га да ту поставку примјени на дјелу, те да му прикаже неку велику масу како је покреће малена сила, Архимед, укрцавши на тројарболну товарну лађу од краљевског бродовља, извучену на обалу уз велик напор мноштва руку, велик број људи и уобичајен товар, сам, сједећи подаље од ње, без имало труда, мирним покретом руке, стављајући у покрет некакав котур с много ужади, довуче к себи глатко и без трешње као да клизи морем. Тад краљ, запањен тиме и појмивши моћ његове вјештине, наговори Архимеда да му изради одбрамбене и нападачке ратне стројеве за сваку врсту опсједања, којима се међутим сам никада није послужио будући да је највећи дио живота провео без ратовања и у светковању; али у вријеме о којем говорим те су се справе Сиракужанима у згодан час нашле при руци, а скупа са направама и њихов творац.”[ii]
Шкрипац везан за свемир, налазимо у Архимедовом чувеном математичком делу Бројање песка[iii] односно Израчунавање зрнаца песка. У њему, Архимед се уводом бави питањем универзума и његовог центра[iv] из угла преовлађујућег геоцентричног погледа на свет и оног Аристарховог хелиоцентричног, а који такође предвиђа постојање сфере звезда некретница.[v] При томе, за њега, Архимеда, Земља је центар универзума.[vi] Али, целокупно ово питање Архимеду је у овом раду било важно само из угла математичког проблема који је желео да реши (и сигурно је то Никола Тесла знао), јер су премисе Аристарховог хелиоцентричног система указивале на то да је универзум много пута већи од важећег геоцентричног.[vii] Архимедов циљ у делу Бројање песка био је да предочи и докаже да је могуће израчунати број зрнаца песка без обзира на размере, укључујући и хипотетичко питање колико је песка потребно да се њиме испуни „чак и Аристархов универзум”. У том делу Архимед је уједно предложио и свој систем како да се велики бројеви кратко напишу[viii] за чим је трагало више грчких аритметичара онога времена.[ix]
Говорећи о Архимедовом „шкрипцу” и његовим трагањима за тачком ослонца у свемиру, могуће је да је Никола Тесла мислио на уводне редове у делу Бројање песка у коме се Архимед недвосмислено приклања преовлађујућем геоцентричном систему света.
Никола Тесла и на другим местима и у другим приликама има асоцијације на Архимеда. Изгледа да је Проналазач проучио сва Архимедова дела и литературу која описује његов животопис[x], уосталом, као и дела и биографије свих који исписују странице историје научне и проналазачке мисли до његових дана, али и филозофије, посебно филозофије природе.[xi]
Темељно образован, изразите меморије, а склон синтезама, Тесла је с лакоћом повезивао своје поруке са моментима из целокупног културног наслеђа човечанства или мислима филозофа, научника, песника, прозаиста и религиозних мислилаца. Кадгод би то чинио, њихова имена, или неку њихову препознатљиву мисао, спомињао би овлаш, присно, и као да су тек успутне синтагме, а они су ту у ствари носиоци суштинске Теслине поруке, што ћемо имати прилике да уочимо и у другим његовим текстовима. Управо то доприноси да на њих најчешће не обраћамо пажњу као могућем извору сазнања о самообразовању Николе Тесле.
Вратимо се цитату с почетка овог поглавља. У њему Тесла описује своју усхићеност природним наукама, готово зачаран демонстрацијама професора Мартина Секулића. После матуре, док се годину дана у кретању на чистом ваздуху (како је његов отац захтевао) опорављао од прележане колере, која га је тада била задесила, у дугим шетњама, лутајући „планинама натоварен ловачком опремом и завежљајем књига”[xii], навирале су му, једна за другом, разне проналазачке идеје. Ту нам недвосмислено открива да је пре него што ће уписати студије у Грацу ипак недовољно, чак занемарљиво познавао научне принципе (што је и природно када је тек завршио средњу школу). Такође јасно изражава шта мисли о идејама и визијама без знања, односно научног образовања.
Колико год је средња школа пресудно учврстила Николу Теслу у намери да постане инжењер и проналазач, посебно часови физике, демонстрације и инструменти лабораторије за физику његовог професора Мартина Секулића, толико је Висока школа (која је била на корак до изједначавања са универзитетима) заслужна за то да Тесла у потпуности схвати да су идеје јалове ако нису засноване на знању и научним принципима.
Управо због ових уочавања, изјаве које је он у познијим годинама давао у вези са коришћењем својих способности визуелизације као методом, сматрамо да не подразумевају његово негирање потребних знања, познавања принципа у физици и математици, тим више што је, како је и сам описао у аутобиографским сећањима – још у детињству стекао способност изузетног памћења и рачунања у уму, захваљујући вежбама које му је отац задавао.
[i] Tesla, „My Inventions”, 34–35. Превод са енглеског на српски Ангелина Чанковић Поповић.
[ii] Plutarchus, Usporedni životopisi, prijevod i bilješke Zdeslav Dukat (Zagreb: Avgust Cesarec, 1988), 440.
[iii] Archimedes, „The Sand-Reckoner”, у Thomas Little Heath: The Works of Archimedes, 221–232 (London: C. J. Clay and Sons, Cambridge University Press Warehoуse, Ave Maria Lane, 1897). Преузето 10. 8. 2018.https://ia801408.уs.archive.org/5/items/worksofarchimede029517mbp worksofarchimede029517mbp.pdf.
[iv] Ibid, 222.
[v] Појам сфере непокретних звезда произашао је из Аристотеловог погледа на свет са непомичном Земљом у средишту свемира и мноштвом небеских сфера изнад ње од којих је она крајња – сфера непокретних звезда. У расправи О Небу (De Caelo) Аристотел пише: „Пошто се померају, како види- мо, не само звезде, већ чини то и читаво небо, до тога нужно долази зато што су и једно и друго непомични, што се обоје крећу, или, пак, што је једно непомично, док се друго од њих креће. Но, прво је немогуће, јер иначе не би имале места појаве које опажамо, а уз то ми и непокретност Земље постављамо као начело. Остаје зато или да се звезде и небо крећу, или да се једно од њих креће а друго мирује. (…) остаје да се закључи да се орбите, у ствари, крећу, а звезде мирују, бивајући ношене тако орбитама уз које су причвршћене…”. Аристотел, О Небу, прев. Милан Тасић (Београд: Графос, 1990), 55–56. Појам сфере звезда стајаћица задржао се кроз целокупну античку мисао и доба схоластике, односно до коперниканске револуције.
[vi] Archimedes, „The Sand-Reckoner”, 222.
[vii] С тим у вези Архимед пише: „Now you are aware that the ’universe’ is the name given by most astronomers to the sphere whose centre is the centre of the earth and whose radius is equal to the straight line between the centre of the sun and the centre of the earth. (…) But Aristarchus of Samos brought out a book consisting of some hypotheses, in which the premises lead the result that the universe is many times greater than that now so called. His hypotheses are that the fixed stars and the sun remain unmoved, that the earth revolves about the sun in the circumference of a circle, the sun lying in the middle of the orbit, and the sphere of the fixed stars, situated about the same centre as the sun, is so great that the circle in which he supposes the earth to revolve bears such a proportion to the distance of the fixed stars as the centre of the sphere bears to its surface.” Archimedes, „The Sand- Reckoner”, 221–222.
[viii] Archimedes, „The Sand-Reckoner”, 232.
[ix] Ђулио Прети, Историја научне мисли. Наука од Талеса до Ајнштајна. Превела са италијанског на српски Дренка Добросављевић, Београд: Клуб НТ, 2002, 101.
[x] Описујући једну згоду из времена свог дечаштва, када је са родитељима тек био дошао из Смиљана у Госпић, Никола Тесла нам, уз поређење са анегдотом из Архимедовог живота, дочарава узбуђење свих присутних високих званица и грађана, наравно и своје, када је решио важан технички проблем. Реч је о оном догађају у Госпићу када су била купљена прва ватрогасна кола. Он се тога сећа овако: „По завршетку свих говора и церемонија, издата је команда да се пумпа вода, али из цеви није потекла ни кап. Професори и стручњаци су узалуд покушавали да пронађу у чему је проблем. Неуспех је био потпун када сам ја ступио на сцену. Моје знање о механизму није било никакво, а готово исто толико мало знао сам о ваздушном притиску али инстинктивно сам се сетио усисне цеви у води и схватио да је она запушена. Када сам угазио у реку и ослободио цев, вода је појурила из ње и поквасила многа недељна одела. Ни Архимед (Archimedes) који је трчао кроз Сиракузу и из свег гласа викао ’Еурека’, није оставио већи утисак од мене. Носили су ме на раменима и био сам јунак дана.” Тесла, Моји изуми, 28; Tesla, „My Inventions”, 30.
[xi] Dobrosavljević, „Searching for the Reality: Contacts, Dialogues and Cognitive, Cultural and Sociocultural Mobility. Case Study: Nikola Tesla”, 24.
[xii] Тесла, Моји изуми, 35; Tesla, „My Inventions”, 34.ž